Компаративна студија тржишта е-трговине у земљама Западног Балкана са идентификацијом прилика за раст и изазова у региону.
Регион Западног Балкана представља тржиште са укупним е-трговинским прометом од преко 9,8 milijardi евра у 2024. Иако је овај износ мали у поређењу са западноевропским тржиштима, динамика раста је међу највишима у Европи — просечно 22% годишње у периоду 2021–2024.
Хетерогеност регије је велика: Словенија и Хрватска имају зрелија тржишта са вишим нивоима онлајн пенетрације, dok Северна Македонија, БиХ и Косово показују убрзани но тек зачети раст дигиталне трговине.
| Земља | Промет 2024 | Раст | Пенетрација | Мобилни удео |
|---|---|---|---|---|
| Србија | 4,2 млрд € | +28% | 67% | 67% |
| Хрватска | 2,4 млрд € | +18% | 74% | 71% |
| Словенија | 1,9 млрд € | +14% | 82% | 64% |
| Босна и Херцеговина | 0,7 млрд € | +34% | 48% | 72% |
| Северна Македонија | 0,4 млрд € | +41% | 44% | 76% |
| Косово | 0,2 млрд € | +52% | 38% | 81% |
Упркос разликама у величини тржишта, земље региона деле неколико заједничких обележја: висок удео плаћања при испоруци (поготово ван градских центара), растућа мобилна пенетрација интернета, јаке вертикалне платформе у модном сегменту и недовољно развијена инфраструктура за прекограничну трговину.
Регионални споразум о дигиталној трговини у оквиру Заједничког регионалног тржишта (Common Regional Market) предвиђа хармонизацију регулаторног оквира до 2026, што би отворило тржиште од преко 18 miliona потрошача.
Прекогранична е-трговина унутар Западног Балкана износи свега 6–9% укупног промета, знатно испод просека ЕУ (18%). Главне препреке укључују различите пореске системе, неповезане платне инфраструктуре и нехармонизовану регулативу заштите потрошача.
Велику улогу у регионалном повезивању играју marketplace платформе — нарочито оне које операције развијају симултано у више земаља. Такви актери бележе 2–3 пута бржи раст у поређењу са искључиво националним платформама.
Регионалне прогнозе 2025–2027